“Tužna je priča predsednika Nenada Milenkovića. Nezadovoljstvo zbog lične nedovoljne stručnosti i nedovoljnih pravih znanja kod odgovornih i vrednih osoba izaziva potrebu za dodatnim usavršavanjem i vrednim i studioznim radom, što dovodi do rezultata koji su između ostaloga vidljivi i kroz stvarni, istiniti CV, a kod struka koje imaju dodirnih tačaka sa naučnim radom i kroz bogatstvo, i stalno proširenje lične bibliografije. Međutim, obogaćivanje CV-ja i lične bibliografije predstavlja veliki problem za nestručne, nesposobne neradnike. Pošto nemaju sposobnosti da sami urade bilo šta korisno i kreativno, nailaze na problem kako da svoje ograničene mogućnosti usklade sa patološkom željom za samodokazivanjem. U nemogućnosti da se dokažu kroz stručan i naučan rad, a bez trunke spremnosti da učine bilo šta korisno, oni se služe destruktivnim metodama poput izmišljanja svoje radne biografije, kako bi lažima anulirali istinu o svojoj beskorisnosti, i time u svojim očima sami sebi izgledali veći i važniji, a sa ciljem da pokušaju i druge da prevare i da skrivajući svoju ličnu minornost i promašenost života stvore lažni CV, koji postoji samo u njihovoj mašti. To je tipičan primer parazitskog delovanja jednog malog lokal funkcionera koji se skriva iza partije. Ovaj mučenik rođen u Beogradu ne tako davno, završio je srednju saobraćajnu školu i brže bolje trk u partiju. A univerzitet, šta to beše? Prošao je pored njega kada je kupovao pljeskavice radeći kao kurir i smišljajući kako da napravi pare (kao i sve dangube)!? I eto....pored svih doktora nauka, magistara, profesora, ekonomista, pravnika, dođe na mesto Predsednika najveće opštine automehaničar! Neverovatno, ali istinito, i izgledalo je da je njegovim mukama došao kraj!!! Ali....., došla je i lopovska bratija tražeći svoje, pa se tako u najvećoj opštini nakotila bagra lopovska i neobrazovana! Tako da se mali parazit pretvorio u velikog lopova (velika družina). Čekamo tu famoznu budžetsku inspekciju umesto da dođe stručna služba MUP-a, a do tada ......sindikat da izgubi glas obaveštavajući javnost o kriminalcima. Dipl.pravnik Dokmanović Miloš , u Beogradu dana 14.02.2011.godine, mali doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala, <dokmanovicmilos@yahoo.com>”
“Žudnja za promenom podjednako je duboka kao i socijalna, moralna i politička kriza u koju smo zapali vođeni političarima kojima su glavne osobine poltronstvo i podanička poslušnost, a cilj lična korist. Do promene ili „preokreta” ne može se doći sa istim političarima i partijama koje su nas dovde dovele, a sa opozicijom bi bilo još gore. Partije moraju da se promene i prepuste vođstvo onima koji umeju da rade i nisu kompromitovani. Nije više pitanje da li će pobediti jedna ili druga stranka, već da li ćemo svi mi zajedno izgubiti od stranaka, da li ćemo izgubiti državu. Čim čujem da nam kažu da su nešto uradili po zakonu ili po proceduri, odmah znam da je neki haos u pitanju, jer kod nas zakoni i procedure služe kao mimikrija legalnosti. Sve je to suicidno, poginućemo i mi i oni. Partije moraju da angažuju mlade, pametne, obrazovane i sposobne ljude. Ne može više da se sve rešava tetkinim sestrićem – kaže Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, i naglašava da akcija promena mora da potekne u saradnji građana i države sa ljudima koji su se dokazali kao profesionalci, a ne onima koji su nas doveli ovde gde smo. Svima su političari, sa svojim svađama i neispunjenim obećanjima o reformama, očigledno dozlogrdili, a već dve decenije se ni u vlasti ni u opoziciji ne pojavljuju ljudi koji nude nešto drugačije: hrabrost, odgovornost i znanje. Ako se i pojave, nisu dovoljno vidljivi. Jasno je da je ceo sistem države i društva napravljen tako da u prvi plan izbacuje poslušne, kojima je lična dobit važnija od opšteg dobra. Borba kompromitovanih ministara oko nove raspodele vlasti i novca iz sve siromašnije državne kase pokazuje da su izgubili svaki osećaj za realnost, a da im od ličnog morala nije ništa ostalo. Jer, pitaju sagovornici, kako razumeti ministra koji se vozi u džipu dok mu Vojvodina propada u strnjikama, ili ministra koji milionima evra iz budžeta kupuje glasače po regionima dok direktori malih preduzeća izlaz iz krize i dugova nalaze u samoubistvu (prema podacima Unije poslodavaca Srbije, od 2004. do danas 75 preduzetnika oduzelo je sebi život). http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/235320/Zaokret-nemoguc-s-partijama-punim-poltrona-i-poslusnika ”
“Veoma precizno data slika nase politicke scene. Vec dvadeset godina jedni isti su na vlasti, samo je razlika na kom nivou i svo vreme se radi na ustrb Srbije i njenih gradjana. Ili neko nov ili bojkot svih koji misle za sebe da su spasioci nasih zivota. Ostavite nas da se sami spasavamo!!!!!! Steftea, neregistrovan korisnik”
“Slažem se da treba kod naroda ali neko treba da usmeri taj isti narod ( riba smrdi od glave). Znači na čelo postaviti čestite i poštene ljudi koji će postati primer narodu, a postojeće političare ( kada bi počeo nabrajati njihove lopovluke trebala bi mi cela stranica) jer realno gledano u političkom vrhu mi nemamo ni jednog političara da negde nije uprljao ruke i obraz )barem ja ne znam) a voleo bi da nisam u pravu !!! ps: i ne treba zaboraviti sudije i sudstvo, to je priča za sebe, njih ne promeniti ništa od cele priče, tek oni su priča za sebe !!! cacanin, neregistrovan korisnik”
“Све је то уреду али не заборавите да их је већина изабрала. И данас они гласно размишљају како изиграти систем да остану на власти. Нуде нам комбинацију у којо они опет добијају а добијамо и ми. наш добитак је констатација: опет су нас преј....и. Drinko, neregistrovan korisnik”
“Bez obzira što je povukao veoma radikalan potez sa Dinkićem, predsednik Tadić je i dalje čovek na raskršću. Pred njim su dva puta, mora da izabere kuda će. Prvi, možda i poslednji, put nade je da pospremi svoje dvorište, pohapsi svoje barone, pa još neke bivše ministre iz DS i drugih stranaka, obračuna se sa hidrom korupcije i pruži Srbiji bar neku nadu. Drugi put je da se mane politike i da piše memoare s radnim naslovom: „Kako smo Srbija i ja prokockali poslednju šansu". U ovoj godini u Srbiji dogodiće se sve ono što je bitno. Jer, u političkoj priči Srbije, danas i sutra pod lupom je isključivo ono šta će uraditi Boris Tadić. Drugi činioci naše političke stvarnosti danas su uglavnom stilske figure. Mlađan Dinkić je pao, pošto je po četvrti put pokušao da izvede isti vodvilj sa ljubavnikom u plakaru, Borisu Tadiću se nije dopala repriza tog programa, pa je uzeo daljinski upravljač i ukinuo Dinkića sa svog političkog ekrana. Problem je, međutim, u tome što Mlađan Dinkić ne može biti jedini krivac ukupno lošeg stanja u zemlji. Taj spisak je znatno duži. Dakle, zbog čega je sva odgovornost na Tadiću? Najpre, on je prvi čovek zemlje koja strahuje od gladi, u kojoj policija nema obuću ni odeću, zemlje u kojoj su profesori na prosjačkom štapu, zemlje u kojoj glavnu rolu igraju budžet i MMF. A političari i ljudi mili vlasti, kao kod Nušića, sve bogatiji i sve utovljeniji. I zbog toga što je on izabrao savetnike i saradnike za koje sad Dinkić s pravom tvrdi da odlučuju umesto Vlade, a bezimeni su jer nemaju nikakvu odgovornost. On je izabrao „slabog" premijera da bi on sam mogao da vlada, on je omogućio svojim skutonošama da uđu u po desetak upravnih odbora pa u tim firmama prave privatni biznis, ministrima i najbližim saradnicima da posluju s državnim firmama i sa Vladom, nekima i to da im prvo zaposlenje u životu bude ministarsko... Ako predsednik ne zavede red u svom dvorištu, ukoliko ne privede pravdi svoje i ine grešne ministre i najbliže saradnike čije firme posluju s državom, zidaju stanove, asfaltiraju ulice, proizvode i trguju mlekom, žitom, imaju monopol na uvoz i izvoz, mogao bi već sutra da počne da piše memoare. A ovi koje je on proizveo u imućne ljude po svetskim merilima, prvi će mu okrenuti leđa i dopisivati mu biografiju. Samo da se sve ne pretvori u „Sagu o Dinkiću". Đoko Kesić, http://www.pressonline.rs/sr/vesti/komentar_dana/story/151109/Memoari.html ”
Vaš Sindikat
Нема коментара:
Постави коментар