POLITIČKI DIREKTOR MIP-a BORISLAV STEFANOVIĆ – NASLEDNIK: ČOVIĆEV ILI JEREMIĆEV!?

Borislav  Stefanović, novosađanin i stričev diplomata po rođenju, čovek vodolija i bivši autonomaški basista, čovek čije je društveno poimanje bila anarhija, čovek koji je pio pivo ispred dragstora, čovek - srpski - a ne bilo čiji pregovarač, čovek koji je “pouzdana” ultra desničarska ruka ministra Vuka Jeremića, čovek koji je spoznao tajnu strategiju Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, čovek koji je kao beloputi Kraljević Marko sa doratom Audijem pokušao proboj na Kosovo a ušunjao se preko šuma i niz reku kao azilant, čovek koji je još jedna dvorska luda u Tadićevim predsedničkim igrarijama, čovek isposnik i severnjak jer sa kosovsko-metohijskog juga uvek molećivo gleda ka severnom Briselu, čovek koji je preživeo atentat mučki izvršen od strane kutije stiropora, čovek po starogrčkoj tradiciji “trojanski konj” ali po našoj “srpski magarac”, dakle sasvim prosečan Borko kao i mnogi pre njega, osim što mu je prvi komšija kriminalac koji je prodavao albanski kokain po Srbiji!   

Da li to Srbija ponavlja stare greške ili čini nove, još teže, još poraznije i fatalnije? Pregovarač u najnovijim dešavanjima oko Kosova i Metohije sa srpske strane je Borko Stefanović, nekada basista muzičke pank grupe “Generacija bez budućnosti”, koji je neprilagodljivo pevao o supremaciji bele rase i "krstu u plamenu". Ime Borkove muzičke grupe zvuči nekako sablasno, krajnje zlokobno, kao da je to generacijski kraj života u dovršenoj budućnosti. Budućnosti u kojoj je Srbija praktično dogurala do onih vrata iza kojih nema novog dana, gde se sve srpske generacije sabijaju u jednu veliku ponosnu paradu evropskih generacija.

Pregovarač Borko Stefanović, na preporuku strica Mirka, karijeru započinje kao diplomata u Ministarstvu spoljnih poslova, bio je zamenik tadašnjeg ambasadora Srbije u SAD Ivana Vujačića. Pokušavajući da ga vinu u srpska diplomatska nebesa, srpski medijski gospodari vešto su umili, očešljali i napuderisali Borkovu biografiju, pa svesrdno ubeđuju srpske birače da je najzaslužniji za formiranje srpske kokus grupe u američkom Kongresu, da je učestvovao u pregovorima o kupovini NIS-a, da je vinovnik saradnje s Euleksom, da je doprineo rasvetljavanju afere „Satelit“ i da je učestvovao u izradi svih rezolucija koje su izašle iz Ministarstva spoljnih poslova. Čovek se, prosto, zaprepasti kada dozna da je Borkov komšija posvedočeni kriminalac, koji je prodavao kokain iz  Velikog Trnovca!!!
Nejasno je, kako Borko nije
mogao ranije da primeti da
sa prvim komšijom
nešto
nije u redu,
a sada, sve mu se nekako samo od sebe ukazuje.

Kao što se u životu se, izgleda, ništa ne dešava slučajno, tako se Srbiji ni Borko Stefanović ne dešava slučajno! Otuda što u Srbiji ništa ne ide bez onih koji tu zapržavaju čorbu decenijama, pa i vekovima. Dakle, taj isti Borko Stefanović ostavio je žicu i započeo da se "edituje" po albanskom eteru kao čovek koji dobro shvata Borisovu srpsku realnost. Da li je to ona Dačićeva podela: ti meni daš pola, a ja tebi vratim to pola i još pola? U šta je Dačić svirao, zna li se, u koferče? Da li je to isto koferče i danas aktuelno, kada iz Dačićevih usta progovara glas razuma!? Za Srbe, čini se, nema razlike, jer kada shvate realnost i kada tu realnost ne shvate, obavezno završe kao izbeglice. Zato naši političari, počev od predsednika Republike Tadića, ministra Ivice Dačića, pa nekada Nebojše Čovića, a danas Borka Stefanovića, izbegavaju da ne izbegnu "realnost" u zbegu.

http://www.youtube.com/watch?v=NQq0Re5rRy4&feature=player_embedded#at=35

Borko nas je konačno obavestio da sve što Srbija čini, čini za dobro Srba na Kosmetu: priznaće se kosovske lične karte, priznaće se kosovske diplome, priznaće se automobilske tablice Kosova, dobiće carinski pečat, kosovskim Albancima vratiće se matične i zemljišne knjige, a srpskoj Crkvi naravno neće. Dakle, učiniće se sve da Srbi mogu slobodno da se kreću Kosovom, ali i Srbijom! I? Otišao Borko na dvadesetodnevni avgustovski godišnji odmor. Tu nije pomogao ni Borkov Krst u plamenu, koji su mu Srbi podarili nasred kosovsko-metohijske magistrale. Samo su Srbi voleli srpski jug, kad ono vrelo Sunce, Stefanovićev pamuk i Borko O' Hara. Mislite presedan!? Ne. Sve ovo pokazuje da vlast u Srbiji ima katastrofalan odnos i prema nacionalnim interesima i prema vlastitom narodu. S toga je Borko, čija je najgora afera zataškavanje „slučaja Miladin Kovačević“, doveden sa Borisovog dvora da zataška upravo “slučaj Kosova i Metohije”. Ako bespogovorno odradi zataškivanje ovog slučaj uslediće zasigurno ministarsko unapređenje, jer biti šef kabineta nedoraslom Vuku Jeremiću Borislavu Stefanoviću stvarno je premalo. Možda je otuda smena Borislava Stefanovića vrlo šturo ispraćena u srpskim medijima, jer ne zna da eksperimentiše sa fizikom kao njegov doskorašnji šef i ne zna da pravi praskave hokus-pokus eksperimente u laboratoriji srpskog MIP-a.

Kako god se sve dešavalo ove godine, počev od već završenog arapskog proleća, pa nadalje do vrlo izvesne albanske jeseni, srpski narod uopšte ne treba da spava, kad već to rade naši političari! Nažalost, gospodine Stefanoviću, vi ste žrtveno jagnje, puni ste bola i jeda, nema znaka radosti za navodni postignuti "uspeh" na vašem licu, samo potvrđujete pravilo o negativnoj selekciji u Srbiji, gde se uvek bira najgori da ne bi bio pretnja za onog koji ga bira, a onda taj najgori jednog dana opet bira najgoreg i tako u začarani srpski krug. Karijera Borka Stefanovića kao muzičara na kraju i nije bitna za bilo šta. U svakom slučaju, ne može se reći da je Borko Pregovarač izneverio Borka Pankera i da njegova poseta južnoj srpskoj pokrajini koja, mada ne treba cepidlačiti, doduše ima bedem od granice na Merdarama - nije prošla potpuno pankerski. Šteta je što je Borko Panker dobar deo posete i pregovora prespavao.

 Vaš Sindikat