Корупција

субота, 05. јул 2014.

DRSKI PLAGIJAT DR ALEKSANDRA ŠAPIĆA PREDSEDNIKA OPŠTINE NOVI BEOGRAD

           

Guia 5 differences http://bit.ly/1qHqq95
U tekstu koji je analizirao doktorat ministra Nebojše Stefanovića, istakli smo da se naši motivi analize tog doktorata tiču isključivo akademskog integriteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji, te da iza njih ne stoje političke namere niti želja za diskvalifikacijom pojedinih političkih partija. Danas iz istih razloga upoznajemo javnost sa nalazima naše analize doktorske disertacije funkcionera opozicione Demokratske stranke, predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića.

Pre dva dana, a posle skoro tri meseca čekanja, novinari Centra za istraživačko novinarstvo uspeli su da dođu do doktorske disertacije g. Šapića, koja je tražena istovremeno kad i doktorat ministra Stefanovića. Njen skenirani tekst u celini je dostupan ovde. Disertacija g. Šapića naslovljena je „Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača,“ a odbranjena je 2012. na Fakultetu za poslovni i industrijski menadžment Univerziteta Union.

Takođe pre nekoliko dana, g. Šapić je na svom Tviter nalogu objavio sledeći (extra-large) tvit:
Traže mi ovde pojedinci moju doktorsku disertaciju na uvid. Po kom osnovu bilo ko ima pravo da sumnja da sam baš ja bilo šta nelegalno ili nemoralno uradio. Ukoliko je osnov moj fizički izgled, tetovaže…ili sportska karijera (“jer bože moj, svi sportisti su glupaci”), pa po tom istom osnovu, možda sam i diplomu osnovne škole kupio, pa i to treba da dokažem. Nikome ne želim da se pravdam, a ako bilo ko u bilo šta sumnja, neka poseti nadležne organe ili bilo koju drugu instituciju i nek potraži pravdu kroz nju, nemam nikakav problem sa tim. Moj život je transparentan i javan već preko 20 godina i nemam šta da krijem ni od koga. Sve svoje u životu sam pošteno i časno stekao i ničeg se ne stidim, ali nemam nameru da samo zato što je neko odlučio da nas sve stavlja u isti koš, pristanem da se bilo kome pravdam i valjam u blatu koje se namenski stvara u našem društvu, da bi se stvorila slika da smo svi isti. Nismo isti!

Tačno je da nismo svi isti. Većina doktora nauka na svojim je doktoratima mukotrpno i godinamajeste isti kao njegova preteča, ministar policije Nebojša Stefanović: obojica su plagijatori. Ako išta drugo, g. Šapić utonuo je u akademsko blato našeg društva još dublje od g. Stefanovića, ne zbog svojih tetovaža ili (nesporno blistave) sportske karijere, već zato što je njegov plagijat ozbiljniji, obimniji, i besramniji od Stefanovićevog.
radila. Ali g. Šapić

Veliki deo Šapićeve disertacije izravan je prevod sa engleskog delova knjige David Jobber i Geoffrey Lancaster, Selling and Sales Management (Harlow: Pearson Education Ltd, 8. izdanje, 2009 – dalje: Jobber i Lancaster). Sama knjiga dostupna je u delovima na Internetu preko Google Books, servisa look inside Amazona UK, i na sajtu nekog opskurnog fakulteta iz tzv. Turske Republike Severni Kipar. Za tvrdnje koje slede čitaoci nama ne moraju verovati na reč, već mogu sami da otvore tekst Šapićevog doktorata i knjige Jobber i Lancaster i neposredno ih uporede.

Na primer, celo poglavlje 4 Šapićevog doktorata (str. 96-120) prevod je poglavlja 3 (Consumer and organisational buyer behaviour) iz knjige Jobber i Lancaster. Arome radi, poglavlja počinju ovako:

Šapić, str. 96Jobber i Lancaster, str. 78
Postoji nekoliko značajnih razlika između isticanja individualnih potrošača kao kupaca i organizacija kao kupaca, sto ima važnog uticaja na plasiranje robe i usluga, naročito na funkciju prodaje kroz lični kontakt.
Načelno, kompanija koja prodaje industrijske proizvode ima manje potencijalnih kupaca nego ona koja prodaje robu široke potrošnje. Često se 80% proizvodnje, u prvom slučaju, proda broju od 10 do 15 firmi. To znači da je za kompaniju koja se bavi industrijskom prodajom jedan kupac neuporedivo značajniji nego za kompaniju koja prodaje robu široke potrosnje. Situacija se komplikuje na nekim potrošačkim tržistima gde je značaj posrednika u trgovini kao što su supermarketi tako veliki, da su kupci koji direktno kupuju, bez obzira na to što za proizvode postoji tržište od mnogo miliona ljudi, u istom rangu kao važni industrijski kupci.
There are a number of important differences in emphasis between consumer and organisational buying that have important implications for the marketing of goods and services in general and the personal selling function in particular. Generally, a company marketing industrial products will have fewer potential buyers than one marketing in consumer markets. Often 80 per cent of output, in the former case, will be sold to perhaps 10–15 organisations, meaning that the importance of one customer to the business to business marketer is far in excess of that to the consumer marketing company. However, this situation is complicated in some consumer markets where the importance of trade intermediaries, for example, supermarkets, is so great that, although the products have an ultimate market of many millions of people, the companies’ immediate customers rank alongside those of important organisational buyers.

Takođe, početni delovi Šapićevog poglavlja 6 (str. 144-152) prevedeni su i plagirani delovi poglavlja 8 (Personal selling skills) iz knjige Jobber i Lancaster (str. 248-258), sve sa preuzetim referencama, tabelama, pa i prepevanim kineskim poslovicama:

Šapić, str. 150Jobber i Lancaster, str. 256
Demonstracija.Kineska poslovica: Reci mi, i zaboraviću; Pokaži mi, i možda ću se setiti; Uključi me i shvatiću.
Demonstracije takode umanjuju rizik zbog toga što pružaju dokaz o podrazumevanim koristima proizvoda. Glavni producent filmova o obuci prodajnog osoblja organizuje demonstracije kadrova na regionalnom nivou kako bi menadžerima za obuku pokazao kvalitet kandidata. Proizvođači industrijskih proizvoda organizuju demostracije kako bi pokazali mogućnosti svoje robe. Prodavci automobila dozvoljavaju mušterijama da provozaju automobile. Demonstraciju svih proizvoda, osim najjednostavnijih, korisno je podeliti u dve faze.
Chinese proverb: Tell me and I’ll forget; show me and I may remember; involve me and I’ll understand.
Demonstrations also reduce risk because they prove the benefits of the product. A major producer of sales training films organises regional demonstrations of a selection in order to prove their quality to training managers. Industrial goods manufacturers will arrange demonstrations to show their products’ capabilities in use. Car salespeople will allow customers to test drive cars. For all but the most simple of products it is advisable to divide the demonstration into two stages.

Slično, uvod Šapićevog poglavlja 7 (str. 169-170) preveden je deo poglavlja 12 (Internet and IT applications in selling and sales management) iz knjige Jobber i Lancaster (str. 353-355, tekst u kućici pod naslovom A sales practioner’s perspective). Dalja diskusija nije preuzeta iz te knjige, mada su iz nje kao svojevrsni začin nasumično uzete reference, a i tada sa greškama u prepisivanju:

Šapić, str. 173, fn. 6Jobber i Lancaster, str. 378, ref. 16
Shan, R., Customer are about sales not falseFriendiships, Marketing, januar.1999Shaw, R. (1999) ‘Customers are about sales, not false friendships’, Marketing, January, p. 20

Naravno, g. Šapić nije plagirao samo knjigu Jobber i Lancaster (koju da uvreda bude veća nigde ni ne citira). Njegova cela disertacija zapravo predstavlja jedan veliki plagijatorski kolaž iz raznoraznih izvora. Primera radi:

ŠapićOriginali
str. 5, drugi paragraf, diskusija o stepenu satisfakcije korisnikaPrepisano iz M. Kilibarda i M. Manojlović, „Merenje satisfakcije korisnika logističkih usluga,“ referat na 35. Nacionalnoj konferenciji o kvalitetu, 2008, str.  2.
str. 17, odeljak 1.2.1, definicija planiranja marketinga, bez referencePoklapa se sa definicijom istog pojma iz rada dostupnog na sajtu „Besplatni seminarski radovi“, pod 3.
str. 20 i dalje, uključujući i ilustracijePreuzeto bez reference iz knjige B. Mašića, Strategijski menadžment, Singidunum 2009, str. 284 i dalje.
str. 71 in fine, tekst koji počinje sa „Pojedinci na Internetu…“Prepisano iz teksta o autorskim pravima (!) na sajtu LINK University: Besplatno obrazovanje dostupno svima. Da ironija bude veća, zaključak ovog teksta bavi se plagijatom kao kršenjem autorskih prava.
str. 91-95: tekst pod naslovom “Klasterizacija u funkciji diferenciranja potrošača” (uključujući reference i tabele)Prepisano skoro doslovce iz M. Drašković, „Klasterizacija kao komponenta globalne konkurencije,“ (2006) 2(4) Montenegrin Journal of Economics 165, 166-171.
str. 188, paragraf naslovljen „prijavljivanje na pretraživače“Prepisana i sažeta verzija članka pod nazivom „Uvod u pretraživače,“ objavljenog 27.11.2000. na sajtu yuTrend.

Jedan primer potencijalnog plagijata posebno nas je zaintrigirao. Naime, postoji velika podudarnost‘Vrednost potrošača u funkciji ostvarivanja konkurentske prednosti‘ (2013) 2 Socioeconomica: The Scientific Journal for Theory and Practice of Socio-economic development 116. Navedeni časopis izdaje Naučno društvo za promociju i unapređenje društvenih nauka AKROASIS sa sedištem u Novom Pazaru, dok je autor, g. Dašić, pomoćnik direktora i docent na Visokoj školi modernog biznisa u Beogradu.
teksta između delova Šapićevog doktorata i stručnog članka autora Gorana Dašića,

Identičan ili malo izmenjen tekst tako možemo naći (u šta se, ponavljamo, čitaoci mogu uveriti i
 sami) na str. 80 (drugi i treći paragraf osim prve rečenice u drugom paragrafu) Šapićeve disertacije, odnosno str. 129 Dašićevog članka; str. 80-82 Šapićeve disertacije, odnosno str. 117-120 Dašićevog članka;  str. 86-91 Šapićeve disertacije, odnosno str. 121-127 Dašićevog članka; str. 192 (poslednja dva pasusa)-193 Šapićeve disertacije, odnosno str. 124 i 129 Dašićevog članka.

Ono što ovaj primer čini interesantnim nije samo velika količina doslovce prepisanog teksta, već činjenica da je Šapićev doktorat odbranjen 2012. godine, dok je (po prvoj fusnoti iz samog rada) članak g. Dašića poslat časopisu Socioeconomica 25.5.2013, posle odbrane Šapićevog doktorata. Čini se da za ovaj problem postoje tri moguća rešenja:

(1)   G. Šapić prepisao je delove svoje disertacije iz nekog ranijeg nacrta članka g. Dašića;
(2)   G. Dašić prepisao je svoj članak iz inače plagirane disertacije g. Šapića (što bi zaista bio vrhunac kosmičke ironije);
(3)   Disertaciju g. Šapića i članak g. Dašića pisala je ista ruka, koja je zbog lenjosti dva puta iskoristila isti tekst.
Na to koja je od ovih opcija tačna odgovor mogu dati samo gospoda Šapić i Dašić, ali jedna od njih mora biti tačna.
Ukratko: doktorska disertacija Aleksandra Šapića jedan je od najstrašnijih primera plagijata koje smo imali prilike da vidimo. Imajući u vidu obim lopovluka, plagijat je očigledno bio smišljen i nameran. Nema mesta sumnji, dakle, da g. Šapić svoj doktorat nije stekao „pošteno i časno,“ kako to sam javno tvrdi. Da li se stidi, ne znamo, ali se nadamo da zna šta mu je činiti.

U tom pogledu:
(1)   Pozivamo Univerzitet Union u Beogradu da pokrene postupak oduzimanja doktorskog zvanja g. Šapiću, te da za razliku od Univerziteta Megatrend u slučaju g. Stefanovića, obezbedi punu nepristrasnost i nezavisnost tog postupka, između ostalog tako što će u odlučivanje o validnosti doktorata g. Šapića uključiti i profesore koji nisu zaposleni na Unionu;
(2)   Pozivamo g. Šapića da prihvati odgovornost za učinjeni plagijat, izvini se javno svim autorima čija je dela plagirao, te podnese ostavku na mesto predsednika opštine Novi Beograd i na sve druge javne funkcije koje vrši;
(3)   Pozivamo predsednika Demokratske stranke, g. Bojana Pajtića, da od g. Šapića javno zatraži da
 preuzme odgovornost za svoje nemoralno postupanje, te da u slučaju da on to ne učini iskoristi sve mehanizme koji su mu na raspolaganju da bi g. Šapić bio lišen svojih sadašnjih javnih funkcija;
(4)   Pozivamo sve političke stranke u Republici Srbiji da na svoje veb sajtove postave doktorske disertacije i magistarske ili master teze svojih funkcionera, koji su ta zvanja stekli dok su se bavili javnom ili stranačkom funkcijom, radi uvida stručne javnosti.
Mi naravno nismo nikakva akademska policija, i ovo tražimo samo kao obični građani. Sada je upravo na drugim akademskim građanima Srbije, koji u njoj i dalje žive, da spreče još veću devalvaciju univerzitetskih diploma i nastave sa razotkrivanjem javnih ličnosti koje se iz sopstvene sujete kite nezasluženim titulama. Umesto zaključka, čuvenu kinesku poslovicu parafraziramo (da nas ne optuže posle…): reci mi za plagijat, i zaboraviću (Stefanovića?); pokaži mi plagijat, i možda ću se setiti (Stefanovića!); uključi me u razotkrivanje plagijata i shvatiću da je poštovanje rigoroznih etičkih i akademskih standarda jedini put ka ozdravljenju obrazovnog sistema u Srbiji, a i celog društva s njim.

Autori: dr Uglješa Grušić, dr Marko Milanović, dr Branislav Radeljić, Slobodan Tomić
Peščanik.net, 05.07.2014.

http://pescanik.net/2014/07/drski-plagijat-aleksandra-sapica/



Нема коментара:

Постави коментар