Корупција

петак, 29. мај 2015.

DR GANGULA ŠAPIĆ U POLICIJI ZBOG IGRALIŠTA



Državna revizorska institucija podnela je krivičnu prijavu protiv predsednika opštine Novi Beograd
Aleksandra Šapića zbog sumnje da je zloupotrebom položaja oštetio opštinu prilikom izgradnje „pet parkova“ i dečjih igrališta.
- Ne vidim razlog za prijavu, jer je sve rađeno po zakonu - kazao je Šapić za „Blic“.
Revizor sumnjiči Šapića da je tokom realizacije nabavki za izgradnju igrališta, u vrednosti od oko šest miliona dinara, nije ispoštovao sve ono što je tim ugovorom bilo predviđeno.

 

Naime, opština je zaključila ugovor sa firmom „Sistem“ u kome je navedena zabrana plaćanja unapred izvođaču radova. Međutim, ona je uplatila unapred izvestan novac, za šta je Šapić, po mišljenju revizora, direktno odgovoran. 

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/563124/Sapic-u-policiji-zbog-igralista

четвртак, 12. март 2015.

DR GANGULA ŠAPIĆ HTEO DA PREBIJE BOLNIČARKU!

Čelnik Novog Beograda, uznemiren jer mu je dete bilo u teškom stanju, psovao i vikao na bolničarku.
 Bivši vaterpolo as cepao papire po hodniku, a zbog incidenta koji je izvazvao morala da reaguje i policija
BEOGRAD - Milicu Ilić, medicinsku sestru Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, zamalo je, kako tvrdi za Kurir, juče na radnom mestu prebio predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, koji je u bolnicu doveo bolesno dete!
Kako priča Ilićeva, Šapić je došao u Tiršovu u utorak po podne, oko pet sati, vidno uznemiren zbog bolesnog deteta, sedamnaestomesečnog sina Maksima.

Reagovala policija

- Dete je imalo temperaturu, ali nije bilo životno ugroženo. Prijem je urađen po već utvrđenoj proceduri. Međutim, iz nekog razloga to je razbesnelo predsednika opštine Novi Beograd. Pokušao je na silu da uđe iza pulta, počeo je da me psuje i viče: „Videćeš ti, razbiću i tebe i sve!“ Bila sam prisebna i pozvala sam obezbeđenje. Krenuo je na mene, ali ga je obezbeđenje u tome sprečilo - tvrdi Ilićeva i nastavlja:

- Pozvali smo policiju, ali ga ni oni nisu sprečili da nastavi da vređa. Dala sam izjavu o svemu što se dogodilo, a obaveštena je i uprava u Tiršovoj. Sramota je da se bilo koja javna ličnost, a posebno neko ko je na čelu jedne opštine, tako ponaša. Zato sam i odlučila da ispričam svoju priču.

Izgubio strpljenje

Šapić je potvrdio za Kurir da je do incidenta došlo. Ipak, kako tvrdi, dete mu nije imalo samo temperaturu, već ga je odveo u bolnicu u polusvesnom stanju, a sestra se „nije ponašala primereno“.

- Doveo sam sina u polusvesnom stanju u bolnicu. U momentu kada sam došao nije bilo nikog od osoblja. Nakon nekoliko minuta, koliko nam je trebalo da pronađemo nekoga da nas primi, devojka koja radi na prijemu mi je tri puta ponovila da neće uzeti podatke dok se ne sagnem i govorim kroz šalter, a ne sa strane. Tog trenutka sam zaista izgubio strpljenje i počeo da vičem - priznaje Šapić i dodaje:

- Istog momenta je došla doktorka i dete mi je primljeno u ambulantu. Žao mi je što sam izgubio kontrolu, ali mi je još više žao što je u momentu kad ne znam šta mi je sa sinom najvažnija stvar za tu devojku da li govorim kroz šalter ili van njega.

Opet bih uradio isto

Šapić kaže i da je „sramota da se ljudi koji rade na ovakvim mestima, umesto da pomognu ljudima, ponašaju kao da su bogom dani“.

- Vidim da je ta sestra dočekala svojih pet minuta popularnosti čim je i vas novinare obavestila o ovom događaju. Da sam na njenom mestu, bilo bi me sramota da o tome ikome govorim. Nadam se da će njena karijera nakon ovih izjava u medijima krenuti uzlaznom linijom, ali u nekom drugom pravcu, samo da više ne radi na tako odgovornom mestu, da ne bi neko sutra doživeo ono što sam ja doživeo - priča Šapić u jednom dahu i dodaje:

- Da se ovako nešto ponovi, opet bih uradio isto. Veoma mi je žao zbog toga što čovek dođe u situaciju da viče na nekoga da bi mu dete bilo primljeno u bolnicu u momentu kad je u polusvesnom stanju.

Inače, Šapić je dobio sina Maksima 3. avgusta 2013. godine sa Milicom Rajačić, bivšom manekenkom.

Uprava Tiršove
SESTRA MORA DA PODNESE IZVEŠTAJ

Uprava Tiršove upoznata je sa ovim incidentom, a medicinska sestra će morati da napiše izveštaj o tom događaju i preda ga načelnici pedijatrije.- Obavestićemo javnost o tome šta se tačno dogodilo kada dobijemo izveštaj od sestre i kada se utvrde sve okolnosti - rečeno nam je u Tiršovoj.


http://www.kurir.rs/vesti/politika/skandal-u-tirsovoj-sapic-hteo-da-prebije-bolnicarku-clanak-1702038 

петак, 27. фебруар 2015.

KOMISIJA ZA ŠAPIĆEV DOKTORAT NAPRASNO PREKINULA RAD, ŠAPIĆ PLAGIRAO JOŠ 6 NAUČNIH RADOVA

Komisija Univerziteta Union za ispitivanje navoda o plagijatu doktorske disertacije bivšeg visokog
funkcionera DS Aleksandra Šapića prekinula je rad.


Komisija je prekinula rad nezadovoljna što su preliminarni rezultati njihovih izveštaja razmatrani na sednici Senata i komentarisani u medijima, saznaje "Danas".


Rektor Uniona Zlatko Stefanović, koji je prisustvovao sastanku tročlane komisije na kojoj je ta odluka doneta, objasnio je da Senat ima pravo da razmatra njen rad, pošto ju je on i angažovao.


"Objasnio sam komisiji da je povod da Senat o tome raspravlja i to što je jedan od članova dostavio preliminarni izveštaj koji navodi na sumnju da je svoj posao obavio nepristrasno", kaže Stefanović za "Danas".


Šapićev doktorat podeljen je u tri dela i svaki član komisije je imao zadatak da oceni po jedan.


U preliminarnom izveštaju Miodrag Koprivica je našao da postoji oko 73 odsto preuzetog teksta bez navođenja izvora, Nevenka Maher da je u njenom delu preduzetih 66 odsto, dok je profesor Hasan Hanić našao da u njegovom delu ima 0,4 odsto preuzimanja teksta.


U međuvremenu je Sekretarijat Univerziteta pronašao još neke izvore iz kojih su tekstovi preuzimani u disertaciju. Iz toga se vidi da je bilo preuzimanja u znatno većoj meri od onoga što je prikazano u izveštaju profesora Hanića, objašnjava Stefanović.
 

Rektor kaže da je Senatu zbog toga predložio da se umesto Hanića imenuje novi član komisije, ali da taj predlog nije dobio podršku većine članova.

Nakon toga Hanić je preneo članovima komisije da je Senat razmatrao njihove preliminarne izveštaje i da su o tome obavešteni i mediji, pa je komisija odlučila da prekine sa radom.

O najnovijim dešavanjima Stefanović će obavestiti Senat Univerziteta Union. On procenjuje da su šanse da se postupak ispitivanja navoda o plagijatu spornog doktorata nastavi, s obzirom da je, kako kaže, jedva uspeo da pronađe članove koji su prihvatili članstvo u komisiji.

U međuvremenu se došlo i do novih saznanja. U izveštaju Komisije za ocenu doktorske disertacije Aleksandra Šapića se navodi da je kandidat autor šest radova, što se, proverom u dostupnim bazama podataka pokazalo kao netačno. Radovi postoje, ali su njihovi autori neka druga lica, kaže Zlatko Stefanović, prenosi "Danas".


http://mondo.rs/a773673/Info/Drustvo/Doktorat-Aleksandra-Sapica-Komisija-prekinula-rad.html

 

среда, 11. фебруар 2015.

I REKTOR SUMNJA U ŠAPIĆEV DOKTORAT DA JE PLAGIJAT?

Doktorat, igleda, ipak plagijat: Aleksandar Šapić
Rektor beogradskog Univerziteta Union, Zlatko Stefanović izjavio je da preliminarni izveštaj članova
komisije za ispitivanje navoda o doktorskoj tezi Aleksandra Šapića pokazao da ima preuzimanja teksta iz drugih dela bez navođenja izvora, u meri koja bi mogla biti značajna za kvalifikaciju tog doktorata kao plagijata.

Rektor Stefanović je za list "Danas" od utorka rekao da je na jučerašnjoj sednici Senata tog univerziteta predstavljeni parcijalni izveštaji svakog od tri člana komisije i da su oni dobili rok do 1. marta da Senatu dostave prvu verziju zajedničkog, objedinjenog izveštaja.
  Stefanović je kazao da je doktorat predsednika Opštine Novi Beograd i bivšeg visokog funkconera DS-a podeljen na tri dela, a svaki član komisije je dobio zadatak da izvrši kontrolu trećine rada i proveri da li ima plagiranja.  Rektor je objasnio da će objedinjeni izveštaj komisije biti poslat Šapiću, da se o njemu izjasni, zatim Fakultetu za poslovno industrijski menadžment na kojem je on doktorirao, ali i svim fakultetima u sastavu Univerziteta Union.  - Komisija će nakon toga razmotriti sve primedbe i dati odgovore, ako bude zamerki na sadržinu njenog izveštaja. Potom će sačiniti finalni izveštaj, na osnovu kojeg će Senat doneti odgovarajuću odluku - rekao je Stefanović.

Univerzitet Union formirao je 10. decembra prošle godine tročlanu komisiju sa zadatkom da u roku od 60 dana ispita navode o plagijatu Šapićeve doktorske disertacije. Članovi komisije su redovni profesor Beogradske bankarske akademije - Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije Univerziteta Union Hasan Hanić, vanredni profesor Fakulteta za upravne i poslovne nauke iz Novog Mesta (Slovenija) Neva Maher i docent Fakulteta za pravne i poslove studije "Dr Lazar Vrkatić" iz Novog Sada Miodrag Koprivica.

http://vesti-online.com/Vesti/Drustvo/470189/I-rektor-sumnja-u-Sapicev-doktorat

 
 
U Šapićevom doktoratu dosta delova navedenih bez izvora

Izvor: REUTERS/Ivan Milutinović
Komisija Univerziteta Union utvrdila je da u doktorskoj tezi Aleksandra Šapića ipak ima dosta
delova koji su preuzeti bez navođenja izvora, prenosi Politika preliminarne podatke komisije koju je formirao taj Univerzitet.
 
Rektor Uniona Zlatko Stefanović rekao je Politici da je u utorak održana sednica senata Univerziteta na kojoj su članovi komisije dali preliminarne izveštaje, a očekuje se da do 1. marta bude gotov i objedinjeni izveštaj.

Potom će rezultati biti dostavljeni Šapiću i fakultetu na kojem je odbranjena disertacija, a koji potom imaju pravo na prigovor.

Po zakonu, ukoliko se na kraju utvrdi da doktorska disertacija nije rezultat samostalnog naučnog rada, senat ima ovlašćenje da Šapiću poništi stečeno zvanje doktora nauka, rekao je Stefanović.

http://rs.n1info.com/a34432/Vesti/U-Sapicevom-doktoratu-dosta-delova-navedenih-bez-izvora.html

субота, 05. јул 2014.

DRSKI PLAGIJAT DR ALEKSANDRA ŠAPIĆA PREDSEDNIKA OPŠTINE NOVI BEOGRAD

           

Guia 5 differences http://bit.ly/1qHqq95
U tekstu koji je analizirao doktorat ministra Nebojše Stefanovića, istakli smo da se naši motivi analize tog doktorata tiču isključivo akademskog integriteta i kvaliteta obrazovanja u Srbiji, te da iza njih ne stoje političke namere niti želja za diskvalifikacijom pojedinih političkih partija. Danas iz istih razloga upoznajemo javnost sa nalazima naše analize doktorske disertacije funkcionera opozicione Demokratske stranke, predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića.

Pre dva dana, a posle skoro tri meseca čekanja, novinari Centra za istraživačko novinarstvo uspeli su da dođu do doktorske disertacije g. Šapića, koja je tražena istovremeno kad i doktorat ministra Stefanovića. Njen skenirani tekst u celini je dostupan ovde. Disertacija g. Šapića naslovljena je „Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača,“ a odbranjena je 2012. na Fakultetu za poslovni i industrijski menadžment Univerziteta Union.

Takođe pre nekoliko dana, g. Šapić je na svom Tviter nalogu objavio sledeći (extra-large) tvit:
Traže mi ovde pojedinci moju doktorsku disertaciju na uvid. Po kom osnovu bilo ko ima pravo da sumnja da sam baš ja bilo šta nelegalno ili nemoralno uradio. Ukoliko je osnov moj fizički izgled, tetovaže…ili sportska karijera (“jer bože moj, svi sportisti su glupaci”), pa po tom istom osnovu, možda sam i diplomu osnovne škole kupio, pa i to treba da dokažem. Nikome ne želim da se pravdam, a ako bilo ko u bilo šta sumnja, neka poseti nadležne organe ili bilo koju drugu instituciju i nek potraži pravdu kroz nju, nemam nikakav problem sa tim. Moj život je transparentan i javan već preko 20 godina i nemam šta da krijem ni od koga. Sve svoje u životu sam pošteno i časno stekao i ničeg se ne stidim, ali nemam nameru da samo zato što je neko odlučio da nas sve stavlja u isti koš, pristanem da se bilo kome pravdam i valjam u blatu koje se namenski stvara u našem društvu, da bi se stvorila slika da smo svi isti. Nismo isti!

Tačno je da nismo svi isti. Većina doktora nauka na svojim je doktoratima mukotrpno i godinamajeste isti kao njegova preteča, ministar policije Nebojša Stefanović: obojica su plagijatori. Ako išta drugo, g. Šapić utonuo je u akademsko blato našeg društva još dublje od g. Stefanovića, ne zbog svojih tetovaža ili (nesporno blistave) sportske karijere, već zato što je njegov plagijat ozbiljniji, obimniji, i besramniji od Stefanovićevog.
radila. Ali g. Šapić

Veliki deo Šapićeve disertacije izravan je prevod sa engleskog delova knjige David Jobber i Geoffrey Lancaster, Selling and Sales Management (Harlow: Pearson Education Ltd, 8. izdanje, 2009 – dalje: Jobber i Lancaster). Sama knjiga dostupna je u delovima na Internetu preko Google Books, servisa look inside Amazona UK, i na sajtu nekog opskurnog fakulteta iz tzv. Turske Republike Severni Kipar. Za tvrdnje koje slede čitaoci nama ne moraju verovati na reč, već mogu sami da otvore tekst Šapićevog doktorata i knjige Jobber i Lancaster i neposredno ih uporede.

Na primer, celo poglavlje 4 Šapićevog doktorata (str. 96-120) prevod je poglavlja 3 (Consumer and organisational buyer behaviour) iz knjige Jobber i Lancaster. Arome radi, poglavlja počinju ovako:

Šapić, str. 96Jobber i Lancaster, str. 78
Postoji nekoliko značajnih razlika između isticanja individualnih potrošača kao kupaca i organizacija kao kupaca, sto ima važnog uticaja na plasiranje robe i usluga, naročito na funkciju prodaje kroz lični kontakt.
Načelno, kompanija koja prodaje industrijske proizvode ima manje potencijalnih kupaca nego ona koja prodaje robu široke potrošnje. Često se 80% proizvodnje, u prvom slučaju, proda broju od 10 do 15 firmi. To znači da je za kompaniju koja se bavi industrijskom prodajom jedan kupac neuporedivo značajniji nego za kompaniju koja prodaje robu široke potrosnje. Situacija se komplikuje na nekim potrošačkim tržistima gde je značaj posrednika u trgovini kao što su supermarketi tako veliki, da su kupci koji direktno kupuju, bez obzira na to što za proizvode postoji tržište od mnogo miliona ljudi, u istom rangu kao važni industrijski kupci.
There are a number of important differences in emphasis between consumer and organisational buying that have important implications for the marketing of goods and services in general and the personal selling function in particular. Generally, a company marketing industrial products will have fewer potential buyers than one marketing in consumer markets. Often 80 per cent of output, in the former case, will be sold to perhaps 10–15 organisations, meaning that the importance of one customer to the business to business marketer is far in excess of that to the consumer marketing company. However, this situation is complicated in some consumer markets where the importance of trade intermediaries, for example, supermarkets, is so great that, although the products have an ultimate market of many millions of people, the companies’ immediate customers rank alongside those of important organisational buyers.

Takođe, početni delovi Šapićevog poglavlja 6 (str. 144-152) prevedeni su i plagirani delovi poglavlja 8 (Personal selling skills) iz knjige Jobber i Lancaster (str. 248-258), sve sa preuzetim referencama, tabelama, pa i prepevanim kineskim poslovicama:

Šapić, str. 150Jobber i Lancaster, str. 256
Demonstracija.Kineska poslovica: Reci mi, i zaboraviću; Pokaži mi, i možda ću se setiti; Uključi me i shvatiću.
Demonstracije takode umanjuju rizik zbog toga što pružaju dokaz o podrazumevanim koristima proizvoda. Glavni producent filmova o obuci prodajnog osoblja organizuje demonstracije kadrova na regionalnom nivou kako bi menadžerima za obuku pokazao kvalitet kandidata. Proizvođači industrijskih proizvoda organizuju demostracije kako bi pokazali mogućnosti svoje robe. Prodavci automobila dozvoljavaju mušterijama da provozaju automobile. Demonstraciju svih proizvoda, osim najjednostavnijih, korisno je podeliti u dve faze.
Chinese proverb: Tell me and I’ll forget; show me and I may remember; involve me and I’ll understand.
Demonstrations also reduce risk because they prove the benefits of the product. A major producer of sales training films organises regional demonstrations of a selection in order to prove their quality to training managers. Industrial goods manufacturers will arrange demonstrations to show their products’ capabilities in use. Car salespeople will allow customers to test drive cars. For all but the most simple of products it is advisable to divide the demonstration into two stages.

Slično, uvod Šapićevog poglavlja 7 (str. 169-170) preveden je deo poglavlja 12 (Internet and IT applications in selling and sales management) iz knjige Jobber i Lancaster (str. 353-355, tekst u kućici pod naslovom A sales practioner’s perspective). Dalja diskusija nije preuzeta iz te knjige, mada su iz nje kao svojevrsni začin nasumično uzete reference, a i tada sa greškama u prepisivanju:

Šapić, str. 173, fn. 6Jobber i Lancaster, str. 378, ref. 16
Shan, R., Customer are about sales not falseFriendiships, Marketing, januar.1999Shaw, R. (1999) ‘Customers are about sales, not false friendships’, Marketing, January, p. 20

Naravno, g. Šapić nije plagirao samo knjigu Jobber i Lancaster (koju da uvreda bude veća nigde ni ne citira). Njegova cela disertacija zapravo predstavlja jedan veliki plagijatorski kolaž iz raznoraznih izvora. Primera radi:

ŠapićOriginali
str. 5, drugi paragraf, diskusija o stepenu satisfakcije korisnikaPrepisano iz M. Kilibarda i M. Manojlović, „Merenje satisfakcije korisnika logističkih usluga,“ referat na 35. Nacionalnoj konferenciji o kvalitetu, 2008, str.  2.
str. 17, odeljak 1.2.1, definicija planiranja marketinga, bez referencePoklapa se sa definicijom istog pojma iz rada dostupnog na sajtu „Besplatni seminarski radovi“, pod 3.
str. 20 i dalje, uključujući i ilustracijePreuzeto bez reference iz knjige B. Mašića, Strategijski menadžment, Singidunum 2009, str. 284 i dalje.
str. 71 in fine, tekst koji počinje sa „Pojedinci na Internetu…“Prepisano iz teksta o autorskim pravima (!) na sajtu LINK University: Besplatno obrazovanje dostupno svima. Da ironija bude veća, zaključak ovog teksta bavi se plagijatom kao kršenjem autorskih prava.
str. 91-95: tekst pod naslovom “Klasterizacija u funkciji diferenciranja potrošača” (uključujući reference i tabele)Prepisano skoro doslovce iz M. Drašković, „Klasterizacija kao komponenta globalne konkurencije,“ (2006) 2(4) Montenegrin Journal of Economics 165, 166-171.
str. 188, paragraf naslovljen „prijavljivanje na pretraživače“Prepisana i sažeta verzija članka pod nazivom „Uvod u pretraživače,“ objavljenog 27.11.2000. na sajtu yuTrend.

Jedan primer potencijalnog plagijata posebno nas je zaintrigirao. Naime, postoji velika podudarnost‘Vrednost potrošača u funkciji ostvarivanja konkurentske prednosti‘ (2013) 2 Socioeconomica: The Scientific Journal for Theory and Practice of Socio-economic development 116. Navedeni časopis izdaje Naučno društvo za promociju i unapređenje društvenih nauka AKROASIS sa sedištem u Novom Pazaru, dok je autor, g. Dašić, pomoćnik direktora i docent na Visokoj školi modernog biznisa u Beogradu.
teksta između delova Šapićevog doktorata i stručnog članka autora Gorana Dašića,

Identičan ili malo izmenjen tekst tako možemo naći (u šta se, ponavljamo, čitaoci mogu uveriti i
 sami) na str. 80 (drugi i treći paragraf osim prve rečenice u drugom paragrafu) Šapićeve disertacije, odnosno str. 129 Dašićevog članka; str. 80-82 Šapićeve disertacije, odnosno str. 117-120 Dašićevog članka;  str. 86-91 Šapićeve disertacije, odnosno str. 121-127 Dašićevog članka; str. 192 (poslednja dva pasusa)-193 Šapićeve disertacije, odnosno str. 124 i 129 Dašićevog članka.

Ono što ovaj primer čini interesantnim nije samo velika količina doslovce prepisanog teksta, već činjenica da je Šapićev doktorat odbranjen 2012. godine, dok je (po prvoj fusnoti iz samog rada) članak g. Dašića poslat časopisu Socioeconomica 25.5.2013, posle odbrane Šapićevog doktorata. Čini se da za ovaj problem postoje tri moguća rešenja:

(1)   G. Šapić prepisao je delove svoje disertacije iz nekog ranijeg nacrta članka g. Dašića;
(2)   G. Dašić prepisao je svoj članak iz inače plagirane disertacije g. Šapića (što bi zaista bio vrhunac kosmičke ironije);
(3)   Disertaciju g. Šapića i članak g. Dašića pisala je ista ruka, koja je zbog lenjosti dva puta iskoristila isti tekst.
Na to koja je od ovih opcija tačna odgovor mogu dati samo gospoda Šapić i Dašić, ali jedna od njih mora biti tačna.
Ukratko: doktorska disertacija Aleksandra Šapića jedan je od najstrašnijih primera plagijata koje smo imali prilike da vidimo. Imajući u vidu obim lopovluka, plagijat je očigledno bio smišljen i nameran. Nema mesta sumnji, dakle, da g. Šapić svoj doktorat nije stekao „pošteno i časno,“ kako to sam javno tvrdi. Da li se stidi, ne znamo, ali se nadamo da zna šta mu je činiti.

U tom pogledu:
(1)   Pozivamo Univerzitet Union u Beogradu da pokrene postupak oduzimanja doktorskog zvanja g. Šapiću, te da za razliku od Univerziteta Megatrend u slučaju g. Stefanovića, obezbedi punu nepristrasnost i nezavisnost tog postupka, između ostalog tako što će u odlučivanje o validnosti doktorata g. Šapića uključiti i profesore koji nisu zaposleni na Unionu;
(2)   Pozivamo g. Šapića da prihvati odgovornost za učinjeni plagijat, izvini se javno svim autorima čija je dela plagirao, te podnese ostavku na mesto predsednika opštine Novi Beograd i na sve druge javne funkcije koje vrši;
(3)   Pozivamo predsednika Demokratske stranke, g. Bojana Pajtića, da od g. Šapića javno zatraži da
 preuzme odgovornost za svoje nemoralno postupanje, te da u slučaju da on to ne učini iskoristi sve mehanizme koji su mu na raspolaganju da bi g. Šapić bio lišen svojih sadašnjih javnih funkcija;
(4)   Pozivamo sve političke stranke u Republici Srbiji da na svoje veb sajtove postave doktorske disertacije i magistarske ili master teze svojih funkcionera, koji su ta zvanja stekli dok su se bavili javnom ili stranačkom funkcijom, radi uvida stručne javnosti.
Mi naravno nismo nikakva akademska policija, i ovo tražimo samo kao obični građani. Sada je upravo na drugim akademskim građanima Srbije, koji u njoj i dalje žive, da spreče još veću devalvaciju univerzitetskih diploma i nastave sa razotkrivanjem javnih ličnosti koje se iz sopstvene sujete kite nezasluženim titulama. Umesto zaključka, čuvenu kinesku poslovicu parafraziramo (da nas ne optuže posle…): reci mi za plagijat, i zaboraviću (Stefanovića?); pokaži mi plagijat, i možda ću se setiti (Stefanovića!); uključi me u razotkrivanje plagijata i shvatiću da je poštovanje rigoroznih etičkih i akademskih standarda jedini put ka ozdravljenju obrazovnog sistema u Srbiji, a i celog društva s njim.

Autori: dr Uglješa Grušić, dr Marko Milanović, dr Branislav Radeljić, Slobodan Tomić
Peščanik.net, 05.07.2014.

http://pescanik.net/2014/07/drski-plagijat-aleksandra-sapica/